Анксиозност је природна реакција организма на стрес, неизвјесност или осјећај пријетње. У умјереним количинама може бити корисна јер нас упозорава на опасност и помаже да се припремимо за изазове. Међутим, када је учестала, интензивна или дуготрајна, анксиозност може значајно нарушити квалитет живота и ментално здравље.
Према подацима Свјетске здравствене организације (WHO), анксиозни поремећаји спадају међу најчешће менталне поремећаје у свијету и погађају милионе људи свих добних скупина.
Како се анксиозност манифестује?
Анксиозност се може испољити кроз:
• сталну забринутост и напетост
• убрзан рад срца и плитко дисање
• осјећај немира или „кнедле у грлу“
• проблеме са сном
• потешкоће с концентрацијом
• раздражљивост и емоционалну исцрпљеност
Важно је нагласити да анксиозност није знак слабости, већ сигнал да је организму потребна подршка и равнотежа.
Зашто је важно научити технике смањења анксиозности?
Здравствени портали истичу да правилне технике самопомоћи могу:
• смањити интензитет симптома
• помоћи у регулацији емоција
• спријечити погоршање стања
• повећати осјећај контроле и сигурности
• побољшати свакодневно функционисање
Ове технике не замјењују стручну помоћ, али могу бити важан дио бриге о менталном здрављу, посебно у превенцији.
Технике за смањење анксиозности:
1. Свјесно и дубоко дисање
Дубоко, споро дисање активира парасимпатички нервни систем, који шаље тијелу сигнал да је сигурно.
Праћење удаха и издаха неколико минута може смањити убрзан рад срца и осјећај напетости.
2. Физичка активност
Редовно кретање, чак и у облику лагане шетње, помаже у ослобађању ендорфина – хормона који побољшавају расположење и смањују стрес.
WHO препоручује најмање 30 минута умјерене физичке активности дневно.
3. Преусмјеравање пажње и мисли
Анксиозност често произлази из негативних или катастрофичних мисли.
Једна од препоручених техника је постављање питања:
• „Да ли је ово реална пријетња?“
• „Шта је под мојом контролом у овом тренутку?“
Овакав приступ помаже у смањењу интензитета забринутости.
4. Паузе и смањење изложености стресорима
Прекомјерна изложеност вијестима, друштвеним мрежама и екранима може појачати анксиозност.
Кратке паузе током дана и свјесно ограничавање информација могу донијети значајно олакшање.
5. Разговор и социјална подршка
Разговор с особом од повјерења смањује осјећај усамљености и емоционалног притиска.
Стручњаци наглашавају да дијељење брига често представља први корак ка опоравку.
Када потражити стручну помоћ?Ако анксиозност:
• траје дуже вријеме
• омета свакодневни живот
• утиче на сан, посао или односе
• изазива интензиван страх или панику
важно је обратити се здравственом раднику, психологу или психијатру. Правовремена подршка може спријечити развој тежих поремећаја.
Порука Црвеног крижа
Анксиозност је чешћа него што мислимо и не мора се носити сама.
Учење једноставних техника, брига о себи и тражење подршке важни су кораци ка очувању менталног здравља.
Брига о менталном здрављу је дио бриге о животу. Помоћ постоји.
Подсјећамо, Друштво Црвеног крста/крижа БиХ, кроз пројекат #BRAT, покренуло кампању посвећену превенцији и јачању јавног здравља. БРАТ је трогодишња иницијатива коју финансира Италијанска агенција за развојну сарадњу (АИЦС), а имплементира ИПСИА Ацли (главни апликант) у партнерству са Царитас Италијана и Италијанским Црвеним крижем и уз укључивање локалних партнера: удружења МФС Emmaus, Царитас БиХ и ДЦК БиХ.
