World Aids Day

У складу са иницијативом Генералне скупштине Уједињених нација и Свјетске здравствене организације 1. децембар - Свјетски дан АIDS-а већ трећу деценију обиљежава се сјећањем на оне који су изгубили животе у борби са овом болешћу. Циљ је да се подигне свијест јавности и укаже на јавноздравствени значај HIV-а и АIDS-а: ризике и мјере заштите, важност превенције, раног дијагностификовања, лијечења и бриге за обољеле, као и да се покаже солидарност према обољелима. Такође, циљ је да се да допринос смањењу стигме и дискриминације, као и заштити полног и репродуктивног здравља.

У овогодишњој поруци поводом Свјетског дана АIDS-а Michel Sidibé, извршни директор UNAIDS-а и замјеник Генералног секретара UN-а ставља НАГЛАСАК НА ОСНОВНО ЉУДСКО ПРАВО - ПРАВО НА ЗДРАВЉЕ - ТЕ НА ИЗАЗОВЕ С КОЈИМ СЕ СУСРЕЋУ ОСОБЕ СА HIV-ОМ У ОСТВАРЕЊУ ОВОГ ПРАВА. Он наглашава да се UN циљеви за одрживи развој, укључујући и циљ глобалног заустављања епидемије АIDS-а до 2030. године, неће моћи остварити ако људи не могу остваривати своје право на здравље. Право на здравље је уско повезано са низом других права, међу којима су и права на достојанствено становање и образовање, здраве услове на радном мјесту, здраву околину и др.

ПРАВО НА ЗДРАВЉЕ, између осталог, значи да ниједна особа не може имати веће право на здравствену заштиту од других, значи постојање одговарајуће здравствене инфраструктуре, квалитетне и одговарајуће здравствене услуге. Данас се одговор на АIDS заснива на основном људском праву на здравље и социјално благостање, те на појачаном напору за боље глобално разумијевање HIV-а, његову превенцију и лијечење.

2017. година представља значајан корак у смислу испуњавања зацртаних циљева 90–90–90 у третману као и елиминисању АIDS до 2030.године. Скоро 21 милион људи у свијету данас живи са HIV-ом и на третману је, број смртних случајева је у опадању у многим дијеловима свијета. Међутим, у Источној Европи и централној Азији биљежи се пораст нових HIV инфекција скоро 60% у односу на 2010. годину, а број смртних случајева од АIDS-а истовремео је у порасту за 27 %. И даље је присутан неравномјеран приступ третману за HIV нфициране особе, нарочито у Западној и Централној Африци, те је и даље неопходно залагати се да се осигура право на здравље за све, без обзира на мјесто живљења.

HIV у Босни и Херцеговини:

Босна и Херцеговина се и даље сматра земљом са ниском стопом преваленције HIV-а (мање од 0,1%), међутим постоје бројни ризико фактори који у било којем тренутку могу довести до драстичног повећања ове стопе. Од првог регистрованог случаја AIDS-а 1986. године па до краја новембра 2016. године, у Босни и Херцеговини је регистровано 325 HIV позитивних особа, а код 150 особа се развио АIDS. Од укупног броја регистрованих, HIV вирусом је заражено 270 мушкараца и 52 жене (за 3 особе нема података о сполу).

Иако се број HIV новоинфицираних случајева у посљедњих неколико година кретао између 22 и 24 годишње, према званичним подацима Института за јавно здравство Републике Српске, Завода за јавно здравство Федерације Босне и Херцеговине и Пододјела за јавно здравство Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, до краја новембра 2017. године у Босни и Херцеговини је регистровано свега 11 нових HIV инфекција од чега се у 2 случаја развио AIDS. Сви новорегистровани случајеви су мушкарци. У 2017.години није забиљежен ниједан смртни случај од АIDS-а.