Стрес је природан одговор организма на изазове и притиске. Краткотрајан стрес може бити користан и мотивирајући, али хронични стрес — стрес који траје седмицама, мјесецима или годинама — може озбиљно нарушити здравље.

Физички утицаји стреса

1. Срце и циркулација
Стрес повећава број откуцаја срца и крвни притисак, што дугорочно може повећати ризик од срчаних обољења.
2. Имунолошки систем
Хронични стрес слаби природну одбрану тијела, па смо склонији прехладама, инфекцијама и споријем опоравку.
3. Пробавни систем
Може изазвати мучнину, бол у стомаку, надутост, убрзану или успорену пробаву.
4. Мишићи и кости
Напетост у врату, леђима и раменима јавља се као посљедица дуготрајног оптерећења.
5. Сан

Стрес ремети сан, доводи до несанице или неквалитетног одмора, што додатно погоршава исцрпљеност.

Емоционални и ментални утицаји

Стрес утиче на концентрацију, расположење и емоционалну стабилност. Честе посљедице су:
• раздражљивост
• анксиозност
• тешкоће у доношењу одлука
• осјећај преплављености
• смањена мотивација

Како се носити са стресом?
• практицирати физичку активност
• одржавати редован сан
• успоставити баланс рада и одмора
• дубоко дисање и технике опуштања
• разговор с породицом, пријатељима или стручњацима
• избјегавати претјерану конзумацију кофеина, алкохола и никотина

Битно је имати на уму да стрес није знак слабости — он је сигнал који нам говори да нам је потребна брига, подршка и одмор. Препознати стрес и реаговати на вријеме значи чувати своје здравље.

Превенција није само индивидуална одговорност – она је и колективна брига. Када се заједница залаже за здрав начин живота, ствара се друштво које боље реагује на здравствене изазове и кризе.

БРАТ је трогодишња иницијатива коју финансира Италијанска агенција за развојну сарадњу (#AICS), а имплементира #IPSIA Ацли (главни апликант) у партнерству са Царитас Италиана и Италијанским Црвеним крижем и уз укључивање локалних партнера: удружења МФС Emmaus, Царитас БиХ и Друштво Црвеног крста/крижа БиХ.